Rad­nik u Cr­noj Go­ri uko­li­ko ima sre­će da pri­ma pro­sječ­nu pla­tu u dr­ža­vi, za ko­ju Mon­stat tvr­di da iz­no­si oko 510 eura, za je­dan dan ra­da za­ra­di isto ko­li­ko nje­gov ko­le­ga u ne­koj od ze­ma­lja Evrop­ske uni­je za sat vre­me­na. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, cr­no­gor­ski rad­ni­ci za 176 rad­nih sa­ti mje­seč­no pro­sječ­no za­ra­de 511 eura, od­no­sno oko 24 eura dnev­no ili oko tri eura na sat. Na­rav­no, u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va za­po­sle­ni, ko­jih pre­ma pro­cje­na­ma dr­ža­ve ima 184.000, če­sto pri­ma­ju i ma­nje od 500 eura pa sa­mim tim su im i sat­ni­ce ma­nje.
Pro­sječ­nu pla­tu u Cr­noj Go­ri ima­ju za­po­sle­ni u jav­nom sek­to­ru i ri­jet­kim kom­pa­ni­ja­ma ko­je se ba­ve ener­ge­ti­kom, ban­kar­stvom, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, ru­dar­stvu, sa­o­bra­ća­ju, dok iz­nad pro­sje­ka, i to če­sto tri do če­ti­ri pu­ta vi­še, za­ra­đu­ju vi­so­ki jav­ni funk­ci­o­ne­ri.
I naj­ve­će pla­te u Cr­noj Go­ri su ne­u­po­re­di­ve sa oni­ma u EU. Pre­ma po­da­ci­ma Euro­sta­ta, bru­to-sat­ni­ca u EU va­ri­ra od 4,1 euro, ko­li­ko iz­no­si tre­nut­no u Bu­gar­skoj, do 40,7 eura, ko­li­ko je u Nje­mač­koj. Rad­ni­ku u Nje­mač­koj dnev­ni­ca je čak 13 pu­ta ve­ća ne­go kod nas ili go­to­vo pet pu­ta vi­še ne­go u Hr­vat­skoj, gdje je pro­sječ­na sat­ni­ca 9,6 eura.
Nor­ve­ška, ko­ja ni­je čla­ni­ca EU, evrop­ski je re­kor­der sa sat­ni­com u iz­no­su od 51,2 eura.
Uz Bu­gar­sku i Hr­vat­sku, me­đu ze­mlja­ma ko­je ima­ju naj­ni­že sat­ni­ce u Evro­pi su Ru­mu­ni­ja (5 eura), Li­tva­ni­ja (6,8), Le­to­ni­ja (7,1 euro), Ma­đar­ska (7,5), Polj­ska (8,6), pi­še Slo­bod­na Dal­ma­ci­ja.
Na su­prot­noj stra­ni ove lje­stvi­ce su, uz Nje­mač­ku, Bel­gi­ja sa sat­ni­com od 39,1 euro, Luk­sem­burg (36,2) i Šved­ska (37,4) i Ir­ska, gdje je pro­sječ­na ci­je­na sa­ta ra­da 30 eura.
Sva­ki tre­ći rad­nik u Evro­pi je­dva spa­ja kraj s kra­jem, is­ta­kli su kra­jem pro­šle go­di­ne evrop­ski sin­di­ka­ti oku­plje­ni u Evrop­sku kon­fe­de­ra­ci­ju sin­di­ka­ta (ETUC) do­go­va­ra­ju­ći na sjed­ni­ci svog iz­vr­šnog od­bo­ra po­kre­ta­nje kam­pa­nje ko­jom će se kroz ci­je­lu ovu go­di­nu bo­ri­ti za po­ve­ća­nje pla­ta za sve evrop­ske rad­ni­ke.
Pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja (US­DI) Ve­se­lin Vu­ja­no­vić is­ti­če da se na­še pla­te sva­ka­ko ne mo­gu po­re­di­ti sa evrop­skim, ali da sva­ka­ko tre­ba da te­ži­mo nji­ho­vom po­ve­ća­nju.
– Uko­li­ko usva­ja­mo evrop­ske stan­dar­de u po­gle­du oba­ve­za, on­da tre­ba da usva­ja­mo i one ko­ji se od­no­se na pri­ma­nja. Ne mo­že­te uvo­di­ti evrop­ske ci­je­ne i po­re­ze, a osta­vlja­ti pri­ma­nja ko­ja su bi­la do sa­da. Či­nje­ni­ca je da rad kod nas ni­je ade­kvat­no pla­ćen, te da ne­ko za dan u ze­mlja­ma EU za­ra­di ko­li­ko mi ne­kad za ne­dje­lju. S ob­zi­rom da mi te­ži­mo član­stvu u EU tre­ba­lo bi i da na­sto­ji­mo da ima­mo nji­hov stan­dard – iz­ja­vio je za „Dan” Vu­ja­no­vić.
On ka­že da su na­ši lju­di si­gur­no vri­jed­ni i po­žr­tvo­va­ni.
– Ka­kav je rad lju­di sa ovih pro­sto­ra go­vo­ri i to da se ni­ka­da na njih ni­je­su ža­li­li po­slo­dav­ci u ze­mlja­ma za­pad­ne Evro­pe i u Ame­ri­ci. To i mi zna­mo po oni­ma ko­ji su nam bli­ski, a ko­ji su oti­šli na stra­nu – ka­zao je Vu­ja­no­vić.
U Rad­nič­koj par­ti­ji sma­tra­ju da re­žim stva­ra la­žnu sli­ku o iz­no­su pro­sječ­ne pla­te, jer je su­prot­no eko­nom­skoj lo­gi­ci da pro­sječ­na ne­to za­ra­da ra­ste vi­še od pri­vred­nog ra­sta. Oni na­vo­de da re­žim pri­li­kom iz­ra­de pro­sje­ka ne­to pla­te ne uklju­ču­je pla­te za­po­sle­nih kod voj­ske, po­li­ci­je, tr­go­vi­ne, ugo­sti­telj­stva, već su u uzo­rak ušla ve­li­ka pred­u­ze­ća či­ji za­po­sle­ni ima­ju 50 od­sto ve­će pla­te od pro­sje­ka u dr­ža­vi, dok u uzo­rak ne ula­ze mi­kro-pre­u­ze­ća či­ji za­po­sle­ni pri­ma­ju pla­te oko 40 od­sto is­pod pro­sje­ka.
– U iz­ra­ču­na­va­nje pro­sječ­ne za­ra­de naj­ve­će uče­šće ima­ju sek­to­ri sa nat­pro­sječ­nim i pro­sječ­nim pla­ta­ma po­put Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, ban­kar­skog sek­to­ra, elek­tro­e­ner­ge­ti­ke, obra­zo­va­nja i zdrav­stva, a naj­ma­nje su za­stu­plje­ni sla­bi­je pla­će­ni sek­to­ri po­put tr­go­vi­ne ili ugo­sti­telj­stva. Na osno­vu ta­kvog uzor­ka do­bi­ja se la­žna pro­sječ­na pla­ta u Cr­noj Go­ri – na­vo­de u Rad­nič­koj par­ti­ji.M.S.


Is­pod pro­sje­ka

Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, is­pod pro­sječ­ne za­ra­de od 511 eura za­ra­đu­ju u pre­ra­đi­vač­koj in­du­stri­ji i to 426 eura, snab­di­je­va­nju vo­dom i ko­mu­nal­nim uslu­ga­ma 476, gra­đe­vi­nar­stvu 447, tr­go­vi­ni 354, ugo­sti­telj­stvu 413, struč­noj, na­uč­noj i teh­nič­koj dje­lat­no­sti 415, ad­mi­ni­stra­ci­ji 352, obra­zo­va­nju 487, umjet­no­sti, za­ba­vi i re­kre­a­ci­ji 457 i osta­lim dje­lat­no­sti­ma 499.
Iz­nad pro­sječ­ne za­ra­de za­ra­đu­ju u sek­to­ru snab­di­je­va­nja elek­trič­nom ener­gi­jom – 846 eura, va­đe­nju ru­da i ka­me­na – 623, po­ljo­pri­vre­di, šu­mar­stvu i ri­bar­stvu – 529, sa­o­bra­ća­ju i skla­di­šte­nju – 543, fi­nan­sij­skoj dje­lat­no­sti i osi­gu­ra­nju – 913, in­for­mi­sa­nju i ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma 706, po­slo­va­nju sa ­ne­kret­ni­na­ma – 709, dr­žav­noj upra­vi – 590 i zdrav­stve­noj i so­ci­jal­noj za­šti­ti 551.


Mi­ni­ma­lac sve­ga 193 eura

Cr­na Go­ra se ne mo­že po­hva­li­ti ni sa do­stoj­nom mi­ni­mal­nom za­ra­dom ko­ja iz­no­si sve­ga 193 eura ne­to, od­no­sno 288 eura bru­to.
Ka­da se upo­re­di­mo sa EU i tu je dra­stič­na raz­li­ka. U de­set ze­ma­lja is­to­ka EU mi­ni­mal­na pla­ta ni­ža je od 500 eura i u bru­to iz­no­su u Bu­gar­skoj je 235 eura, Ru­mu­ni­ji – 275, Le­to­ni­ji i Li­tva­ni­ji – 380, Če­škoj – 407, Ma­đar­skoj – 412, Hr­vat­skoj – 433, Slo­vač­koj – 435, Polj­skoj – 453 i Esto­ni­ji – 470.
Pet ze­ma­lja ima mi­ni­mal­ce iz­me­đu 500 i 1.000 eura: Por­tu­gal (650), Grč­ka (684), Mal­ta (736), Slo­ve­ni­ja (805) i Špa­ni­ja (826).
U se­dam ze­ma­lja sje­ve­ro­za­pad­ne Evro­pe mi­ni­mal­ne pla­te ve­će su od 1.000 eura mje­seč­no: Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo (1.397), Fran­cu­ska (1.480), Nje­mač­ka (1.498), Bel­gi­ja (1.532), Ho­lan­di­ja (1.552), Ir­ska (1.563) i Luk­sem­burg (1.999).